Prirodni kamen napolju: terasa, fasada i staza koje prežive zimu

Napolju kamen ne bira ko će ga gaziti ni kakvo će vreme biti. Kiša, mraz, sunce, pesak sa cipela i so zimi rade na njemu svaki dan, i to bez ikakve nege između. Zato se za terasu, fasadu i stazu ne bira po istim pravilima kao za dnevnu sobu.

Dobra vest je da su pravila jednostavna. Loša je da se najlepši kamen iz salona često ne uklapa u njih.

Mraz je neprijatelj broj jedan

Kamen koji upija vodu napolju ima problem koji u stanu ne postoji: voda u porama zimi se smrzne, led zauzima više prostora od vode i kamen puca iznutra. Posle nekoliko ciklusa smrzavanja i topljenja površina počinje da se ljušti.

Zato je prvo pitanje za spoljni kamen koliko upija, a ne kako izgleda. Gust, silikatni kamen sa niskim upijanjem – granit i kvarcit – mraz podnosi bez posledica. Porcelanska keramika ne upija praktično ništa i takođe je bezbedna. Kod poroznijeg kamena, poput travertina, mraz je rizik koji se rešava impregnacijom, dobrom drenažom i svešću da je vek kraći.

Sunce i smola

Drugi problem je UV zračenje. Prirodni kamen na suncu ne bledi. Kompozitni kvarc bledi i žuti, jer smola koja ga vezuje ne podnosi sunce – a to je isti razlog zbog kog ne ide ni uz kamin. Za letnju kuhinju, šank na terasi ili bilo koju ploču napolju, kvarc otpada, ma koliko lepo izgledao u katalogu. O tome i u tekstu kvarc ili kvarcit.

Polirana površina napolju ne postoji

Poliran kamen kad se pokvasi klizi kao led. Napolju se zato koriste isključivo hrapave obrade, i to je pravilo bez izuzetka za bilo koju površinu po kojoj se hoda.

• Plamena (flamed) – površina se obrađuje plamenom pa mineralni kristali pucaju i ostavljaju grubu, protivkliznu teksturu. Standard za granit napolju.
• Štokovana (bučardirana) – mehanički nakucana površina sa sitnim udubljenjima. Vrlo protivklizna, pomalo rustična.
• Brušena (honed) – mat i glatka, ali ne klizava kao polirana. Za natkrivene terase i fasade gde se ne hoda po mokrom.
• Peskarena – fina, ujednačena hrapavost. Kompromis između izgleda i sigurnosti.

Kod keramike se protivkliznost obeležava klasom – za spoljne podove traži se R11 ili više, oko bazena i tuševa R12 do R13. To je podatak koji se traži unapred, ne procenjuje na oko.

Terasa

Terasa spaja sve: mokro, mraz, sunce i hodanje bosih nogu. Pravila su tri.

• Materijal – granit, kvarcit ili keramika. Dunes u peščanim tonovima, Viscont White ili Titanium od granita; Taj Mahal Silver ili Mont Blanc od kvarcita; od keramike kameni dezeni poput Chianca di Ostuni i Ceppo Romano, ili betonski Concrete Gray.
• Boja – tamni kamen se na suncu greje i po podnevnoj žegi crni granit je vreo za bose noge. Svetli i srednji tonovi ostaju prijatniji.
• Debljina i ugradnja – kamen na terasi ide u 3 cm na betonsku podlogu sa padom za vodu, ili keramika od 2 cm na podmetače, gde voda otiče ispod ploča a instalacije ostaju dostupne. O debljini ploča šire u tekstu o obradi ivica i debljini.

Fasada

Na fasadi kamen ne trpi hodanje, ali trpi težinu – sopstvenu. Odluka je između dva sistema.

Lepljena fasada – ploče se lepe direktno na izolovan zid. Radi sa tanjim pločama i keramikom, do visine koju propisuje sistem lepljenja. Jednostavnija i jeftinija.

Ventilisana fasada – ploče vise na metalnoj potkonstrukciji sa vazdušnim slojem iza. Nosi deblji i teži kamen, bolje izoluje i traje duže, ali je to posao za projektanta i specijalizovanog izvođača, ne za obično lepljenje.

Materijal je isti kao za terasu: granit, kvarcit, keramika. Na fasadi se, za razliku od terase, sme koristiti i brušena obrada, jer se po njoj ne hoda.

Staze i prilazi

Staza trpi najviše: kiša, mraz, točkovi, so zimi. Tu ide isključivo granit ili keramika za spoljne podove, u plamenoj ili štokovanoj obradi, na dobro sabijenoj podlozi sa padom. Debljina od 3 do 4 cm za ploče, ili kocka za prilaz po kome se vozi.

Travertin napolju: da, ali sa razumevanjem

Travertin je vekovima kamen mediteranskih terasa i to je razlog što ga ljudi traže i ovde. Radi, ali u našoj klimi sa uslovima: ispunjena varijanta, hrapava obrada, impregnacija otporna na UV, i podloga koja odvodi vodu da se ne zadržava u porama pred mraz.

Romano Classico ili Travertin Silver na natkrivenoj terasi ili uz bazen izgledaju kao ništa drugo. Na otvorenoj stazi sa zimskim solju – ne. Razliku između ispunjenog i neispunjenog travertina objasnili smo u vodiču kroz travertin.

Mermer ostaje unutra

Poliran mermer napolju gubi sjaj već posle prve godine – kisela kiša ga mati, sunce ga bledi, hodanje ga haba. Sa hrapavom obradom je moguć na fasadi ili zidu terase, ali za pod napolju nema razloga da se bira umesto kvarcita koji izgleda slično, a ponaša se bolje.

Održavanje napolju

• Impregnacija sa UV zaštitom – pre prve zime, pa svake dve do tri godine kod granita, svake godine kod travertina.
• Pranje jednom godišnje – voda i blag sapun; pod pritiskom samo na granitu i keramici, nikad na travertinu, koji pritisak otvara.
• So zimi – na travertinu i mermeru ne. Na granitu i keramici ne smeta, ali se na proleće spere.
• Mahovina i alge – u senci i vlazi se pojave na svakom kamenu; skidaju se mekom četkom, ne kiselinom.

Pogledajte hrapave obrade uživo

Razlika između plamene i štokovane obrade je razlika u dodiru i u tome kako kamen izgleda kad je mokar. Ni jedno ni drugo se ne vidi na fotografiji, a upravo to odlučuje da li ćete na terasi biti zadovoljni.

Svratite u Dalmata salon, Dunavska 2j (K-Distrikt), Beograd, i pogledajte granite, kvarcite i spoljnu keramiku u obradama za eksterijer. Reći ćemo vam i koja konkretna ploča podnosi mraz, a koja je za natkriven prostor.

Posete se organizuju uz prethodno zakazivanje – javite se preko kontakt stranice i dogovorićemo termin.